Некада су воденице у Србији биле саставни део пејзажа и сеоске архитектуре.
У њима се млело жито и добијало брашно. Али осим производне намене, воденице су имале и шири друштвени значај. Биле су места на којима су се састајали мештани ради важних договора и доношења сеоских одлука.
Први записи о воденицама потичу још из првог века пре нове ере из околине Солуна. А у Србији су биле чест призор до краја шездесетих година прошлог века.
Занимљиво је и веровање да изузетне моћи красе места на којима су подизане воденице. Тако се на пример, веровало да погача направљена од брашна самлевеног у воденици, у којој се точак окретао налево и воде у којој су одстојале лековите траве, може да помогне у лечењу болести. Такође, народно веровање је и да се многи љубавни проблеми могу решити управо у воденицама.
У Србији је из дана у дан све мање воденица. Нема више старих поточара. Нема више воденичара белих од брашна. Не чују се више легенде о вилама и вампирима којима су се плашила деца.
Ово је прича о једној баш таквој воденици. Воденици Тук која је у власништву породице Радовановић већ више од једног века. Обновљена је 2020 године, отргнута од времена и заборава, чији хук воде говори о успоменама и сећању на камен, точак и нека давна времена.
Смештена у непосредној близини Бајине Баште, варошице на десној обали реке Дрине у подножју планине Таре, Воденица Тук представља идеално место за одмор и полазиште за обилазак овог дела Западне Србије. Поред купања у језерцету и кристално чистом планинском потоку, можете да уживате у шетњи по природи, далеко од људи и гужве.
Нетакнута природа Националног парка Тара, светски познати видковци, планинска језера, кристално чиста Дрина, културно историјски споменици средњег века, само су неки од разлога због чега би требало да Ваш одмор проведете баш у Бајиној Башти.
Дођите и уживајте у миру и интимности наше бајковите воденице.
